О предузећу

У центру града, испред Општине (данас зграда Комерцијалне банке) изграђен је бунар-пумпа станица са погонском снагом од 40 КС и капацитетом од 1,35 л/сек. Укупна дужина водоводне мреже износила је свега 1.659,5 м. До већег проширења мреже водовода долази тек после 1965. год. када је у Малом парку (код ДТВ Партизан) изграђен нов бунар који је давао много здравију и квалитетнију воду за пиће. Овај бунар се налазио у сталној употреби до 1971. године, после чега је само повремено коришћен у шпицевима потрошње, да би 1978. године био дефинитивно напуштен.

За почетак централизованог снабдевања водом становништва града Шапца из градског водовода узима 1964. година када је укључен бунар у Малом парку.

Године 1958. извршени су хидрогеолошки радови на локацији садашњег изворишта ППВ “Мали Забран” а 1963. године израђена је пројектна документација. На бази тога 1966. године отпочела је изградња изворишта ППВ “Мали Забран”, потисног вода и водоторња. На тај начин град је обезбедио 40 л/с а каснијим проширењем укупно 100 л/с воде за пиће.

Крајем 70-их година (1978. године) растуће потребе града за организованим водоснабдевањем условиле су усвајање дугорочних концепција развоја система водоснабдевања уз два основна опредељења:

• Системску и етапну изградњу примарних објеката система водоснабдевања и
• Континуална истраживања нових локалитета водоснабдевања.

Производња је 1984. године достигла количину од 150 л/с. На бази истражних радова, дефинисаних могућности изворишта и извођачко пројектне документтације приступило се реконструкцији постојећег изворишта ППВ “Мали Забран” и тиме капацитет повећао на 210 л/с. Данас је ово извориште достигло свој коначан изглед те су заокружени посебно систем сирове воде и чисте воде. Изграђен је систем за третман воде и резервоарски простор од 5000м3.

Истовремено уз послове реконструкције и доградње изворишта ППВ “Мали Забран” одвијала се и активност на проналажењу нових локалитета за водоснабдевање града те су извршени сви неопходни студијско-истражни радови, израда пројектне документације и откуп земљишта за ново извориште ППВ “Табановић”.

Од 1989. до 1997. године изведени су сви грађевински, занатски и опремашки радови на новом изворишту ППВ “Табановић” те је исто пуштено у пробни рад. Ово је омогућило да се у граду у овој фази испоручи додатних 200 л/с воде за пиће траженог квалитета. Додатним опремањем изграђених објеката на овом изворишту омогућује у наредној етапи производњу додатних 200 л/с а каснијим фазама заокружење капацитета од 600 л/с воде за пиће.

Поред активности на истраживању и изградњи нових капацитета водоснабдевања (изворишта) вођене су и активности на изградњи како секундарне тако и главне разводне водоводне мереже и објеката неопходних за рад система водоснабдевања. Као што је већ наглашено 1964. година узима се за почетак организованог водоснабдевања града Шапца. С тим у вези је и изградња разводног дистрибуционог система чија је најинтензивнија изградња била у 70-тим годинама када је и ЈКП Водовод-Шабац (тада организован као ОУР у Комуналном Предузећу Шабац) учествовао са 20% средстава (остала средства обезбеђивао је Фонд за уређење грађевинског земљишта и изградњу комуналних објеката). На тај начин изграђено је 75% тадашње развојне мреже али у том периоду није улагано у развој дистрибуционог система (потисни цевоводи) пре свега због недостатка средстава и потребе да се постојећа средства улажу у производне капацитете (изворишта).

У току довршења радова на заокружењу I етапе I фазе пуштања у рад новог изворишта ППВ “Табановић” а у циљу омогућавања дистрибуције нових количина воде са овог локалитета приступило се изградњи најнеопходнијих главних цевовода а део средстава издвојен је и на изградњу новог водоторња ВТ “Летњиковац”, све са циљем несметане допреме и дистрибуције нових 200 л/с воде за пиће односно стварања минималних услова за рад система у новом режиму рада.

Коначна оцена постојећег стања, после хронолошког пресека досадашњег развоја система водоснабдевања града Шапца, била би, до тада постојећи систем (два изворишта: ППВ “Мали Забран”, капацитета 200 л/с и ППВ “Табановић” 200 л/с; водоторањ ВТ “Летњиковац” капацитета 2000м3; примарни разводни дистрибутивни системи и секундарни дистрибутивни систем) омогућавају снабдевање подручје града Шабац са већим деловима приградских насеља и малим делом сеоских насеља, неопходним количинама питке воде. Недостатак главне примарне мреже не омогућује испоруку воде већем делу сеоских насеља.

Основни извори финансирања у дотадашњем развоју а имајући у виду положај ове делатности на тржишту и у укупној друштвеној организованости су условно речено “спољни извори финансирања”односно средства грађана односно шире друштвено политичке заједнице (Буџет града (општине) Шапца), средства републичког фондова, донације и сл.

Политиком цена у току 70-тих година била је омугућена такозвана проширена репродукција те је ова организација могла да обезбеди и издвоји око 20% свог учешћа у финансирању инвестиционих активности (сва средства усмерена су у изградњу секундарне разводне мреже). Међутим у у каснијем периоду основни извори средстава су дуго били само општински самодоприноси и касније средства комуналне накнаде и републичког фонда вода. Све је то знатно успорило радове те и поред усвојених дугорочних концепциија (којима се питање развоја  водоснабдевања града системски решило са техничко-технолишког аспекта за период до 2010. године), није реализована потребна динамика развоја водоснабдевања.

Потребно је указати на још једну област у развоју система водоснабдевања града Шапца веомабитну за све аспекте водоснабдевања односно обрадити питање организационог и кадровског развоја ЈКП Водовод-Шабац. Наиме ова област комуналне привреде карактеристична је по веома слабој квалификационој стуктури (бар на почетку свог рада) и недефинисаној организационој структури (већина послова ове врсте објављена је у оквиру Комуналних радних организација).

Организациони развој до краја 1989. године био је у оквиру Комуналне радне организације Шабац (кроз разне видове организованости; служба, радна јединица ООУР) са основном функцијом вршења услуга и обављања грађевинских радова нискоградње без икаквих планских и развојних функција. Послове ове врсте ЈКП “Водовод-Шабац” је преузео приликом утврђивања Дугорочних концепција развоја система водоснабдевања те се може констатовати да су оне имале битног утицаја и на питање организационих промена у овој радној организацији што је крајем 1989. године довело и до формирања самосталне организације за водовод и канализацију.

На плану кадровског развоја, почев од 1955. године (Народни одбор општине Шабац доноси одлуку о уједињавању свих комуналних служби и формирању Градског комуналног предузећа) када се послови из ове области обављају углавном преко мајсторског кадра и физичке радне снаге, са развојем потреба кадровски потенцијал су све до друге половине 70-тих година чинили углавном ССС, ВК и КВ радници са 2 радника ВШС и око 30% физичка радна снага. Сви остали послови који су захтевали ВСС обављали су се у оквиру заједничких служби Комуналне радне организације. Захтеви даљег развоја условили су и потпуно другачији прилаз кадровском оспособљавању области водоснабдевања и одвођења отпадних вода те је већ у првој половини 80-тих година ова област имала одговарајући кадар са ВСС и ВШС што је резултирало даљим развојем и одвајањем ове области у посебну радну организацију. Посебно из разлога нагомиланих, нерешених потреба града у функционисању комуналне инфраструктуре, што се једном неефикасном и гломазном организацијом (Комунална радна организација) није могло ефикасно решити.

У најкраћем, данас, “Систем водоснабдевања града Шапца” обухвата три градска изворишта: ППВ “Мали Забран”, ППВ “Табановић” и ППВ “Прњавор” са укупно 400км водоводне мреже а “Систем прикупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода града Шапца” обухвата 200км канализационе мреже са започетом изградњом